Danas su Materice: Evo šta pored vezivanja morate da uradite i znate o ovom prazniku!!!

Danas su Materice: Evo šta pored vezivanja morate da uradite i znate o ovom prazniku!!!

23 Decembra, 2017 Off By nika

Najveći pravoslavni praznik majki i žena i deca moraju da urade jednu stvar!

Praznični dani su ispred nas. Radosno smo proslavili Detinjce koji su bili 17. decembra, a sada nas očekuju Materice, pa Oci. Smatra se da ova tri praznika simbolizuju čvrste porodične veze, mir, slogu i međusobno poštovanje i pomaganje.

Srpska pravoslavna crkva danas slavi dan majki i žena – Materice. Ovaj praznik se proslavlja dve nedelje pred Božić i najveći je hrićanski praznik majki i žena. Običaj je da deca porane i da, unapred pripremljenim koncem, maramom, vezicom ili šalom na prepad zavežu svoju majku za noge.

Na taj način deca majci čestitaju praznik, a majka im zauzvrat deli poklone kolače, slatkiše, igračke  i druge sitnice i tako se “dreši” .

 

 

Običaj “vezivanja” i “drešenja” predstavlja mnogo više od puke igre ukućana, jer se njime potvrđuje veza ljubavi kojom su povezani svi članovi hršćanske porodice. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se dreši. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.

 

Naime, duhovna pozadina ovog drešenja i uzajamnih poklona koji čine prazničnu atmosferu je u tome da su i istočni mudraci, koji su krenuli na poklonjenje Bogomladencu u vitlejemskoj pećini, darovali mu poklone: zlato, tamjan i smirnu.

Simbolika uzajamnog vezivanja i drešenja je da se pripremamo za doček najradosnijeg praznika koji je pomirio čoveka sa Bogom, odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga.

 

Praznik Materica se u novije vreme svečano proslavlja i u našim hramovima, naročito po gradovima. Pobožne žene u dogovoru sa sveštenikom pripreme prigodnu akademiju sa programom, u kome učestvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevanjem, a onda deca vezuju prisutne starije žene. One im se dreše poklonima i pripremljenim paketićima, knjigama, krstićima… Negde se organizuje poseta bolnici, naročito dečjim odeljenjima, gde se deci nose pokloni, što daje ovom prazniku pun hrišćanski smisao.

 

 

Znajući da će je deca u toku dana opet vezivati, pripremljene poklone ne daje deci odjednom.

Osim majke, deca vezuju i svoje bake, kao i ostale majke iz susedstva. Žene koje imaju udate ćerke bez dece, odlaze kod njih u posetu “da se otkupe”, noseći kolače i darove – ćerki materijal za haljinu, a zetu košulju.

 

 

U ove dane se sprema svečaniji ručak nego obično, ali obavezno postan jer je vreme Božićnog posta. Oko trpeze se okuplja cela porodica i oni provode ceo dan zajedno sve ove praznike, što je u vreme kada sve manje imamo vremena jedni za druge, izuzetno važno.

 

Detinjci, materice i oci jačaju porodičan sklad ili ga popravljaju tamo gde je narušen. Doprinose da se deca i roditelji bolje razumeju, poštuju i uvažavaju što je osnov zdrave i čvrste porodice. Praznik Materice se u novije vreme proslavlja i pri hramovima, naročito po gradovima.

Žene u dogovoru sa sveštenikom pripreme prigodan program u kome učestvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevanjem, a onda deca vezuju prisutne žene. One se “dreše” poklonima i pripremljenim paketićima, knjigama, krstićima…

 

 

Negde se organizuje poseta bolnici, naročito dečjim odeljenjima, gde se deci nose pokloni, što daje ovom prazniku puni hrišćanski smisao.

Mada je običaj da se na isti način vezuju sve udate žene, ovaj praznik majki i žena je kod nas u drugoj polovini XX veka skoro sasvim zanemaren, pa se kao dan žena uglavnom slavi 8. Mart koji, opet ima sasvim drugu simboliku.

Početkom 20.veka u Beogradu materice su smatrane ozbiljnim praznikom. Zabeleženo je da su deca pored svojih majki znala da “zaređaju i po rodbini i komšiluku, i vezuju sve na koje naiđu. Izabarana deca iz doma ali i poneko drugo siroto dete bili bi odvedeni u dvor da vezuju srpsku kraljicu i prime poklone”.

Naime, Njeno veličanstvo kraljica Marija Karađorđević je bila veoma aktivna u proslavi ovog praznika. Sledeći njen primer i najuglednije beogradske dame tog vremena, bile su žustre članice dobrotvornih društava, najviše “Kola srpskih sestara”, kojima je glavni praznik bio materice, jer su tada delile poklone siromašnoj deci.